Uvod

Prvo letovanje na koje smo otišli kao četvoročlana porodica bio je upravo Sarti.
Volela bih da kažem da smo dobili puno preporuka za ovo mesto – ali nismo.

S obzirom na to da smo već neko vreme znali da će beba doći u maju, mislili smo da će 2025. godina biti godina bez letovanja. Međutim, uz potvrdu pedijatra da je sve u redu i da beba može na more – izabrali smo prvo mesto koje je bilo dostupno. Za ovo letovanje odabrali smo turističku agenciju Oktopod, sopstvenim prevozom.
I tu počinje ova avantura i naša prva poseta Sitoniji.

Putovanje

Koferi- spakovani, rezervoar – pun.
Krenuli smo sat vremena pre ponoći.
Deca su zaspala maltene odmah po izlasku na autoput, a putovali smo preko Severne Makedonije.

Nepisana roditeljska pravila i savete da u cugu vozimo dokle god se deca ne probude nismo ispoštovali: starija se tokom čitavog puta često budila i plakala, jer su je pojasevi auto sedišta sprečavali da se okreće i prevrće a ona nije navikla da mirno spava, dok je mlađa bila previše mala da bi mogla dugo bez dojenja i vađenja iz jajeta.

Tačnog broja pauza koje smo napravili ne mogu da se setim, ni tačnog vremena čekanja na granici, ali smo na obilaznicu oko Soluna stigli u ranim jutarnjim časovima. Tu nas je uhvatila gužva i mnogo radova na putu, te smo na odredište stigli oko 10 ujutru.
Duga, ali (većinom) mirna noć u putu.

Smeštaj

O smeštaju koji smo izabrali imala bih da kažem mnogo toga… ali ću pokušati da sumiram samo najvažnije.

Vila Sarti Blue, Oktopod Travel, ili, kako smo je mi zvali – Favela.
Nalazi se na samom kraju Sartija, što nama nije smetalo, ali mesta za parking nije bilo, što nam je smetalo svakog dana. Uveče smo do centra odlazili kolima, parkirali se ispred supermarketa Kritikos, i odatle išli u šetnju. Sigurna sam da ni peške ne bi bilo mnogo daleko ni naporno, ali smo ovako bili mirniji znajući da možemo brzo da se vratimo u smeštaj u slučaju bilo kakve nepredviđene situacije.

Unutrašnjost „vile“… Ukratko – gomila načičkanih apartmana, takvih da smo na putu do našeg morali da prođemo kroz celo dvorište i nekoliko uzanih hodnika. To je značilo dnevno prolaženje kroz tuđe okačene kupaće kostime, redovan pogled na to šta drugi ljudi jedu i piju i mešavinu svih glasova i razgovora koji se u tom trenutku odvijaju.

Jedina prava pohvala koju imamo je ta što su nam sobu sredili u rekordnom roku kada su videli da smo došli sa bebom.
A soba… Rečeno nam je da je u pitanju prizemlje, ali mi smo bili ukopani dobrano ispod ulice, tako da su svi prolaznici videli šta radimo u svakom trenutku. Bila je puna vlage, te smo pri svakom povratku sa plaže bili na ivici da se ugušimo od mirisa – a zbog suterena u kojem smo se nalazili nije bilo opcije da se terasa ostavi otvorena dok nismo tu.

Dometa u sobi nije bilo nigde (oboje imamo grčke kartice), ni mobilni internet ni wi-fi nisu radili, osim u najvišem delu naše ukopane terase – dakle moguće ga je bilo uhvatiti samo uz stajanje na stolici, nešto poput scene Dragana Mićanovića u Točkovima.

Sa svim ovim problemima obratili smo se našem predstavniku na destinaciji i… on nije učinio apsolutno ništa. Naveo nam je da na sajtu smeštaja naglašeno da internet nije baš najbolji, za vlagu i mirise nije imao rešenje i samo nam je rekao da je to tako kako je i da će zbog mnogobrojnih žalbi Agencija prestati da sarađuje sa ovim smeštajem.
Kratkom proverom u junu 2026. godine uvideli smo da to nije istina.

Ono što nam se iskreno dopalo u ovom smeštaju bila je veličina terase koju smo dobili (zvanično smo bili u četvorokrevetnoj sobi), i restoran u okviru smeštaja – kasnije nešto više o njemu.

Naše viđenje i ocena smeštaja:

Lokacija: 4/10
Parking: 2/10
Čistoća: 2/10
Internet i domet: 0/10
Pogodno za porodice: 1/10
Komunikacija sa agencijom: 1/10
Restoran u okviru smeštaja: 8/10

Da li bismo ponovo odseli ovde? Ne.

Dan 1: Prvi susret sa Sartijem

Prvog dana ušli smo u smeštaj, odspavali i odlučili da nam prva plaža bude najbliža plaža – Sarti beach, i to u delu koji nam je bio najbliži smeštaju. Tu, pored kafića Ammolofos, dozvoljeno je spuštanje svojih peškira i suncobrana, ali nije specijalno lepo za kupanje. Plaža na tom delu je puna grana i grančica i visoke nesređene trave, tako da ne može mnogo ljudi tu da se smesti. Na par minuta peške nalazi se prodavničica Papazaharia, koja ima manje-više sve što vam je potrebno za neki običan doručak (ima čak i mali izbor peciva) ili osveženje na plaži, ali i lopte za plažu, daske, ležaljke, suncobrane… Kada smo mi bili, cene su bile malo više nego u supermarketima.

Uveče smo se parkirali kod supermarketa Kritikos i odatle krenuli u šetnju.

Za prvi giros ovog letovanja odabrali smo Avru (Fast Food Avra), i bio je zaista sjajan.
Cene su sasvim u redu (septembar 2025)
Giros porcija: pileći 10e, svinjski 9e.
Giros u piti: 5,50e
Coca-cola/zero/light, kao i svi negazirani sokovi: 2e
Tzatziki: 3,50e
Flaša vode (1l): 1e

Dan 2: Vourvourou i Nikiti

Drugog dana, posle doručka, spremili smo se za plažu i krenuli u Vurvuru. Tu smo imali prijatelje koji su odseli u Hotelu Vergos, koji ima svoj parking a plaža je otvorena i za posetioce koji dolaze sa strane. Nismo primetili da ima delova plaže gde je dozvoljeno staviti svoje peškire, ali uz Fredo Espreso i Fredo Kapucino (9e), i ceđenu pomorandžu (3,5e) za starije dete, dobili smo ležaljke, lazybag i suncobran. Plaža kao plaža nam se nije specijalno dopala, voda je bila mutna i puna trave, a rečeno nam je da je sve vreme takva. U hotel nismo ulazili, ali nam prijatelji (koji su tada bili sa bebom) kažu da je prelep, i pogodan za porodice.

Kako nam se ta plaža nije dopala, i kako prethodnog dana od stvari nismo imali mesta u automobilu za neku veću kupovinu namirnica, uputili smo se u Nikiti.

Parking u Nikitiju našli smo ulicu daleko od obale, ako na Google mapama ukucate Park ili Δημοτικό πάρκο, Οδός Αριστοτέλους, lako ćete ga naći. Odatle smo uzanom ulicom išli samo pravo i, naravno, odabrali deo plaže koji nam je bio najbliži automobilu. Peškire smo postavili na delu plaže kod taverne Gyromania, a tu smo kasnije i ručali proslavivši tako tatin rođendan. Giros je bio sasvim solidan, ali ne najbolji koji smo jeli do sada. Uz to smo probali i:
Tzatziki porcija: 4,50e
Grčka salata/Χωριάτικη: 8,80e
Porcija mešanog girosa: 11e
Punjeni bifteki: 9e
Mythos 0,5: 5e
Ouzo: 7e

Sve što smo probali bilo je ukusno, sa manje-više istim cenama kao i na drugim mestima.

Plaža u Nikitiju, na tom delu gde smo mi bili, je bila prelepa. Sastoji se od dosta malih uvala, na nekim delovima može biti malo uža, ali većinom je komotna. Iz restorana i taverni uz obalu nije udarala glasna muzika da pokvari utisak. Voda je bila izuzetno čista i mirna, mada su nam ljudi koji poznaju taj deo malo bolje rekli da ume da bude jakih talasa.

Napravili smo mali krug po šetalištu uz obalu, koje je puno raznih radnjica, taverni, suvenira… kao i svako drugo šetalište u turističkim mestima. Uveče je sigurno jako lepo, ali verovatno i jako velika gužva.

Pre nego što smo se vratili u Sarti kupili smo šta smo hteli u Lidlu i AB marketu koji se nalaze na glavnom putu.
Ukoliko posedujete Moj Maxi aplikaciju za Srbiju, obratite pažnju leti, jer godinama unazad u odeljku kupona postoji kupon za popust u AB marketu u Grčkoj – koji je meni omiljeni za kupovinu namirnica.

U Nikitiju takođe postoje i Cosmote i Vodafon radnje, pa ako želite možete kupiti karticu, za šta će vam biti potreban pasoš.

Kako smo ocenili ovaj dan:
1. Vourvouru (Hotel Vergos):
Parking: 10/10
Kafa: 10/10
Cene na plaži: $
Plaža: 3/10

2.Nikiti
Parking: 10/10
Gyromania: 8/10
Plaža: 8/10

Dan za decu: 10/10

Dan 3: Platanitsi – spas kada su u Sartiju talasi

Trećeg dana, nakon kratkog istraživanja gde pobeći kada su u Sartiju talasi (a često su talasi), otišli smo na plažu Platanitsi.
Ova plaža kasnije nam je postala jedna od omiljenih, najviše zbog toga što nam je bila blizu smeštaja i, kada su u Sartiju talasi, na ovoj plaži more je potpuno mirno.

Pre nego što krenete na ovu plažu, obratite pažnju šta piše na ulazu: mi smo na internetu pročitali da se parking naplaćuje, ali za 2-3 puta koliko smo išli na ovu plažu nisu nam nijednom naplatili. Kolima se može sići do same plaže i parking odmah do plaže je ogroman.

Većina ove plaže je slobodna za sopstvene peškire i suncobrane, ali moguće je i iznajmiti ležaljke u baru koji se nalazi na sredini plaže.

Plaža je dosta široka i dosta dugačka. Na nekoliko mesta ima i sopstvenog hlada, a nama je omiljeni deo bio na samom njenom kraju, gde ima dosta žbunja i drveća. Tu smo se lepo smestili, namestili podlogu za decu, tu su deca i lepo spavala: mir, tišina, uživanje.

Plaža može biti čistija, deci obavezno morate obuti nešto, ali je od finog peska i more je kristalno čisto. Tu na kraju plaže postoji staza za penjanje na liticu, odakle se pruža prelep pogled na more i Svetu Goru.

Mi smo u Fast foodu/Baru na sredini plaže probali picu Margaritu (12e), krompiriće (3,5e), Fredo Espreso i Fredo Kapucino (9,5e).

Uveče smo se prošetali po Sartiju u kojem je bila ooogromna gužva, tako da smo se vratili u smeštaj čim se deci prispavalo.

Kompletna ocena dana:
Plaža Platanitsi (čistoća mora, hladovina, mir): 10/10
Čistoća plaže: 8/10
Parking: 10/10
Beach bar: 8/10
Cene na plaži: $

Uveče smo u centru Sartija isprobali još jedan hvaljen giros: Aigaio.
Cene su malo jače nego u Avri, a, po našem mišljenju, giros nije bolji: 7/10

Dan za decu: 10/10

Dan 4: (Zamalo) Tigania, Klimataria i Kalamitsi

Klimataria i Tigania – ove dve plaže su na apsolutno svakoj listi apsolutno svake preporuke kada je putovanje na Sitoniju u pitanju.

Ono na šta nas nijedan od tih sajtova nije upozorio bio je put ka ove dve plaže. Toliko smo se lomili, pogrešno skretali, čitali pogrešne putokaze.. da čak ni Gugl nije bio u potpunosti siguran da li smo još uvek na Sitoniji i gde tačno idemo.

Najgora stvar koja je došla na kraju te loše rute bilo je razočaranje. Za plažu Tigania čitali smo iskustva da nije pogodna za decu, tako da na nju nismo ni pokušali da siđemo, nego smo odmah krenuli na plažu Klimataria. Parking postoji ali nije za mnogo automobila, pa morate poraniti. Iz automobila smo izašli toliko da brzinski bacimo pogled na plažu, videli smo da je uzana, masovno u ležaljkama koje su previše blizu jedna druge (dakle, super je ako volite nečije noge pored svoje glave).

Toliko smo bili razočarani da nismo ni peškire postavili nego smo se pokupili i vratili preko brda, preko brega, na glavni put.

Za slučaj da ipak želite da isprobate neku od ove dve plaže, samo obratite pažnju na Google Mape – u nekom trenutku prikazano je da nema više puta pravo, nego da treba da skrenete na put koji nepostoji: ustvari morate sići na jedan zemljani deo, proći ispod glavnog puta i tu se tek put nastavlja ka plaži. Ako imate nizak automobil, kao što smo mi imali, topla preporuka je da ne pokušavate ovo putešestvije. Tigania na slikama deluje mnogo lepše od Klimatarie, ali ne deluje da je za porodice sa malom decom.

Mi nismo hteli da se vratimo u Sarti, nego smo produžili dalje i došli do plaže Kalamitsi.

Kalamitsi je divna plaža u jednom malenom istoimenom mestu. Plaža je široka, i prošarana redom kafićima i slobodnim mestima za peškire. Na ovoj plaži ima svega, i prodavnica, i suvenira, i taverni, i dodataka za plažu i decu. Tako da, ako zaboravite šešir za bebu, kao što smo mi zaboravili, imate gde da ga kupite.

Ono što ovu plažu izdvaja od drugih kada je naše iskustvo u pitanju je – Parking.
Nažalost, toliko lepo mestašce a tako loš sistem parkiranja. Mesto je puno uzanih uličica, a automobili su parkirani apsolutno svuda. Postoji i jedan javni parking, ali je bio krcat i nije moglo da se stane, tako da ne znam ni koliko se plaća. Ako prebrodite ovu prepreku i nađete mesto, ostatak dana ćete sigurno uživati.

U krajnjem levom delu je pristanište za brodiće, tako da tu i voda i vazduh mirišu na gorivo, pa bi bilo dobro da se sa decom prebacite u neki malo dalji deo (opet, u zavisnosti od toga gde ste se parkirali, nije poenta ni da pešačite 20 minuta do automobila).

Na plaži smo jeli palačinke (Kokos Beach Bar):
Slatka palačinka: 4e
Krompirići: 5e

Ocena ovog dana… uh:
Tigania i Klimataria: nemam ocenu za ovo! Velika antipreporuka.

Kalamitsi:
Parking: 0/10
Plaža i čistoća: 7/10
Cene na plaži: $$
Pogodna za decu: 7/10

Dan za decu, s obzirom na to da smo ih namučili klackanjem i truckanjem, pa kasnije i traženjem parkinga, i računajući da smo potrošili dosta vremena dok nismo stigli do plaže i ušli u more 6/10.

Dan 5: Karydi beach i Vourvouru 2

Kao što rekoh, nismo imali puno preporuka za Sarti, ali smo zato dobili preporuke za Karydi beach.
Smeštena kod mesta Vourvourou, Karydi je pravi mali raj na zemlji – ako odete na pravu stranu.

Karydi plažu čine dve uvale, u nedostatku boljeg opisa – leva i desna. Mape vode direktno na parking koji je tu za obe plaže, u hladu maslina, odakle se put razdvaja. Leva plaža je malo urbanija, ima dosta kafića, ali i dosta gužve.
Desna plaža je više divlja, i na njoj smo zatekli dosta meštana. Ušuškanija je, more je mirnije i čistije, ima i dosta prirodnog hlada. Na njoj nema ležaljki ni kafića (možda postoji neki u jeku sezone).

Između ove dve plaže postoji staza preko stena, a na sredini stene je, pogađate, mesto sa najlepšim pogledom.

Sa Karydi plaže vratili smo se u Vergos Hotel, ovaj put na ručak:
Musaka: 10e
Tzatziki: 4e
Bouyurdi: 7e
Rigatoni furnu (iz rerne): 12e
Točeni Mythos 0,5: 5e

Sva hrana koju smo probali bila je fenomenalna, dobili smo još preporuka i komentara za restoran – ali ne može se sve probati u jednoj poseti!

Posle smo se vratili na plažu i na njoj ostali dokle god su deca bila raspoložena.

Kako smo ocenili ovaj dan:
Plaža Karydi (desna): 10/10
Parking: 10/10

Restoran Gousto u sklopu Hotela Vergos: 10/10
Cene u restoranu: $

Dan za decu: 10/10

Dan 6: Paralia Sykias – najlepši zalazak sunca i pogled na Atos

Našeg šestog dana u Sartiju, sunce je odbijalo da izađe iza oblaka. Celu noć su lupali talasi, dignuta je crvena zastavica (što neke turiste nije sprečilo da se kupaju pa su spasioci morali da reaguju), a mi smo odlučili da isprobamo sreću na nekoj drugoj plaži.

Odabrali smo plažu Sikias koja se nalazi na oko 10 minuta kolima od Sartija.

Plaža je dosta široka i, tada kad smo mi bili nije bilo nijednog suncobrana ni ležaljke. Doduše, nama po dolasku nisu ni trebali suncobrani. Tek kasnije, kada su deca legla na svoju podlogu da odremaju, sunce je počelo da se malo probija pa smo im namestili suncobran.

Prilaz u vodu na ovoj plaži nije u potpunosti peščan, već se sastoji od sitnog šljunka. Uz to, plaža je puna iglica i osušene trave, i nije od finog peska, pa bih svakako preporučila obuću za decu. Iako je tog dana bilo oblačno, voda je bila neverovatno topla. Međutim, po izlasku iz mora vetar je pravio hladnoću. Mi uvek sa sobom nosimo bade mantile za decu, upravo zbog ovakvih situacija, pa to i vama toplo preporučujemo.

More je čisto, pogled na Atos je nestvaran, nema mnogo gužve jer je plaža i široka i dugačka – ova plaža je spoj svega onoga što je važno za decu.

Parking postoji i dobro je označen, a blizu parkinga je i jedan mali bar gde smo, pogađate, popili kafu – Fredo espreso i Fredo kapucino: 9,5e.

Nakon prelepog zalaska sunca koje se konačno u potpunosti probilo kroz oblake, vratili smo se u Sarti.

Tog dana proslavljali smo godišnjicu braka, i za tu priliku odabrali smo tavernu Neraida.
Topao i lep ambijent, sjajna hrana i lep povod za slavlje:
Miks mesa (Ποικιλία κρεάτων) – 12e
i dva naša omiljena predjela u Grčkoj:
Prženi čips od tikvice (Κολοκυθάκια τηγανιτά), koji će vam se sigurno svideti čak i ako ne volite tikvice: 7e
Saganaki graviera: 8e

Ono što smo, po preporuci konobara, probali u ovom restoranu, a do tada nismo isprobavali u Grčkoj, bili su kroketi od 4 vrste sira (oko 5e) i nisu nam se nešto specijalno dopali.

Za kraj dana i još jednu godinu braka, večeru smo zalili Uzom (6e).

Kasnije smo svi spavali kao bebe.

Porodična ocena dana:
Paralia Sykias: 8/10
Parking: 10/10
Kafa i cene: 8/10

Taverna Neraida: 10/10
Cene u taverni: $

Dan za decu: 8/10

Dan 7: 5 koraka do Skala Sikias

Osvanuo je još jedan tmuran dan u Sartiju.

Bacili smo pogled na vremensku prognozu i videli da će nam do kraja letovanja biti lepo vreme, tako da smo tog dana rešili da, umesto odlaska na plažu na kojoj se ne bismo kupali, odemo u centar Sartija i kupimo suvenire, da nam ne ostaje za poslednji dan.

Takođe smo iskoristili dan da isprobamo autiće, konjiće i ostale zanimacije za decu u centru. Sve dečije zanimacije bile su po 1e.

Malo posle podneva vreme nam se prolepšalo, a mi smo smislili da na ručak idemo u još jedan restoran za koji smo čuli mnogo preporuka: 5 steps in the sand.Ova taverna nalazi se u mestašcetu Skala Sikias. Krajem septembra, kada smo i mi bili tamo, nije bilo mnogo ljudi, i parking ispred taverne bio je prazan.

Kako tog dana nismo bili ni na jednoj plaži, spustili smo peškire i stvari na plažu nekoliko metara udaljenu od taverne – Paralia Skala Sikias.
Ovo je prva plaža na ovom letovanju koja nije bila peščana, već nasuta šljunkom. Malena je u svakom smislu, pa pretpostavljam da nije zgodno ako se tu nađe više porodica.
Voda je neverovatno mirna i bistra, ljudi nije bilo nigde (opet, verovatno je to zbog kraja sezone).

Taverna je vrlo jedinstvena ali, ukoliko vam se pruži prilika, sedite za neki sto koji je pored ograde, sa pogledom na more i tako upotpunite užitak. Taj pogled je upravo ono što u ovoj taverni najviše vredi i zbog čega je svakako treba isprobati ukoliko vam je već bila na listi stvari koje želite da posetite.

Što se hrane tiče, bila je ukusna, ali se veličinama nekih porcija (u odnosu na cene) nisu proslavili:
Grčka salata: 9e
Grilovana hobotnica (bukvalno pet malih krakova i malo mešane salate): 13e
Svinjski kotlet: 16,90e
Pastitsio: 11,90e
Ouzo: 5e
Imajte na umu da se ovde dodatno naplaćuje voda koju vam donesu na početku, kao i hleb.
Kad smo tražili račun, konobar nam je doneo i male sladolede za dezert.

Celokupan utisak o danu nije nešto specijalan, jer nismo puno vremena proveli na plaži, ali je bio lep i ispunjen.

Centar Sartija, i za roditelje i za decu: 7/10
Paralia Skala Sikias: 7/10

5 Steps in the sand: 8/10
Cene u restoranu: $$

Dan za decu: 5/10… umemo mi to i bolje!

Dan 8: Povratak na Platanitsi

Osmog dana odlučili smo da se vratimo tamo gde nam je za decu bilo najlepše, na plažu Platanitsi.

Utisci sa ove plaže isti su nam kao prvog dana, ali sam se ovog puta popela na stenu da napravim par fotografija.

Uveče smo prošetali kroz centar Sartija, i probali palačinke u Mostra Creperie u glavnoj ulici. Topla preporuka i za slane i za slatke.

Platanitsi, da utvrdi ocenu: 10/10
Mostra Creperie: 10/10
Cene palačinki: $$

Ocena dana za decu: 10/10

Dan 9: Platanitsi…opet, i Crkva Uspenja Presvete Bogorodice

Novi dan, novi talasi u Sartiju

Dan smo ponovo proveli na plaži Platanitsi, samo da proverimo da li se nešto promenilo… nije.

Popodne smo odlučili da utvrdimo još jednu ocenu i otišli smo kod Avre.
Ovoga puta probali smo:
Svinjsku pančetu: 9e
Pileći suvlaki porcija: 9e
Točeni Mythos 0,5: 4e

Posle ručka otišli smo na kraj Sartija, do crkve Uspenja Presvete Bogorodice. Osim lepom ambijenta, u porti vlada neverovatan mir.
Ukoliko želite da posetite ovu crkvu, možda ćete morati da pokušate više puta jer, uprkos radnom vremenu koje piše na vratima, često je zatvorena i onda kada bi trebalo da radi.
U porti postoji i mala prodavnica u kojoj možete kupiti sveće, brojanice, ili već neku drugu uspomenu.

Ocena dana za decu: 10/10

Dan 10: Bazen na krovu i pakovanje

Sunce se ponovo sakrilo iza oblaka, crvena zastavice se ponovo pojavila na obali Sarti beach, ali je bazen na krovu naše vile bio otvoren.

Odlučili smo da ga isprobamo, i bili smo jedini ljudi gore.

Bazen nije mnogo veliki, da je bila velika gužva verovatno bi bilo nepodnošljivo. Postoje ležaljke i suncobrani kojima se možete poslužiti ako ste gost vile, ne znam da li se naplaćuju ako niste. Možete naručiti piće ili hranu iz restorana, ali nije problem ni sići dole da se nešto pojede i popije (što je možda i bolja opcija jer je sve vreme duvao vetar i stvari su letele po krovu).

Za ručak smo takođe odabrali da ostanemo u vili, to nam je bilo najbliža i najbrža opcija jer smo pakovali stvari za put.

Sarti Blue restoran:
Pasta Alfredo: 9e
Bifteki porcija: 8,5e
Saganaki sa susamom i medom: 6,5e
Tzatziki: 3,5e
Mprizola (svinjska šnicla): 9e

Cene u restoranu: $
Ocena restorana (začuđujuće): 8/10

Kasnije smo otišli u centar na još jednu šetnju, kupili smo baklave u poslastičarnici Vaios (10/10), popili kafu i vratili se u smeštaj.

Celokupna ocena dana: 1/10 zato što smo morali da se spakujemo, a to je značilo da idemo kući.
Šalu na stranu, dan za decu: 8/10, bazen je bio dobar izbor za beg od talasa, ali ne znam da li bi bilo dobro da se još ljudi toga dosetilo.

Sarti – krajnji utisak…

Smeštaj je trebalo da napustimo do 10 ujutru.

Međutim, kako je lakše putovati noću sa decom, mi smo smeštaj i Sarti napustili oko 10 uveče prethodnog dana, dakle skratili smo jednu noć u smeštaju.

Sveukupan utisak… S obzirom na količinu talasa u toku godine, Sarti ne bih preporučila za svakodnevnu plažu za decu, ali je dobra polazna tačka za obilazak drugih mesta, jer je veliki broj lepih plaža upravo blizu Sartija.

Kao mesto i šetalište nam se dopao, ali nam se nije dopala gužva koje je bilo svuda, iako je bio već kraj septembra.

Plaže koje smo obišli su nam se većinom svidele, dobro smo istražili gde može i gde ne bi trebalo ići sa decom (pa opet, imali smo par grešaka!)

Sa druge strane, svesni smo da postoji dosta mesta na Sitoniji koja je trebalo obići, ali mi smo se većinom fokusirali na ona mesta i plaže koji su nam bili najbliži – što zbog starije ćerke koja ima problem sa mučninama u putu, što zbog bebe koja je u tom trenutku imala tri i po meseca i, koliko god bili spremni za sve situacije, nismo želeli da nam se desi nešto nepredviđeno i da moramo da jurimo nazad.

Hrana je, prosto rečeno, grčka – kome se dopadaju način pripreme, začini koji se upotrebljavaju, sastojci… njemu nije problem. Mi imamo stvari koje volimo da jedemo u Grčkoj gde god se nalazili, isprobavamo i nove stvari, ali imamo neke svoje „ovo obavezno moramo da naručimo“ stvari. Starija ćerka već je navikla na neka jela i već ima šta voli a šta ne od grčke kuhinje.

Cene su bile u stilu grčkih letovališta – malo povišene u odnosu na neke druge gradove, ali ne previše visoke.

Da li bismo ponovo došli na Sitoniju? Da, ali u nekom daljem trenutku u budućnosti. Jednostavno, mislimo da smo obišli ono što smo mogli i želeli, previše je drugih mesta koja još želimo da vidimo. Neka ostane na – možda, ali ne još uvek.

Neka od drugih poznatih mesta na Sitoniji:
-Neos Marmaras – u kojem sam ja bila pre nego što sam imala decu i pamtim ga kao vrlo brdovitog, uzanog, nakrcanog automobilima, sa ne tako lepim plažama… svakako mislim da nije za ljude sa malom decom (koji se svakodnevno bore sa kolicima, decom koja ne mogu da pešače dug period…)
-Toroni
-Lagomandra – za koju smo dobili lepe preporuke od ljudi koji su išli sa decom, ali sami nismo bili
-Agios Nikolaos – za koji smo čuli da ima lepu i čistu plažu, ali ne znamo ništa više od toga

Ukupna ocena za Sitoniju:
Plaže i more – 8/10, osim što bi mogli voditi malo više računa o čistoći pojedinih plaža, ali tu ima i do pojedinih turista koji ne koriste kante
Restorani i hrana: 10/10
Cene u restoranima i tavernama: $-$$
Put i ulice – 8/10
Parking: 7/10

Da li vredi otići sa decom: Svakako 10/10, ali dobro pripremljeni, načitani i sa tačnim planom šta biste sve voleli da obiđete. Divno mesto za porodicu, divne plaže za decu, i nije ni čudo što ga roditelji toliko vole.

Ukoliko imate da napišete još nešto, ili biste voleli da podelite svoje mišljenje i utiske o Sitoniji, napišite nam razglednicu!