Uvod

Za naše prolećno putovanje ove godine odlučili smo se za Temišvar, za nas grad pun lepih uspomena i porodične atmosfere.

Temišvar za nas predstavlja grad koji je sve ono što volimo kod produženih vikenda: Nalazi se na samo 3-4 sata od Beograda, mali je, ravan, prijateljski nastrojen prema dečijim kolicima, a divan za videti.

Uz to, nešto što se nama svima sviđa – u Temišvaru postoji veliki tržni centar koji ima Primark (što uglavnom znači pojačajte količinu novca za trošak za bar 100e).

Putovanje

Iz Beograda smo krenuli u petak, oko podneva.
Vikend putovanja, i putovanja koja su nam vremenski kratka, trudimo se da natempiramo u vreme kada deca spavaju, kako bismo obezbedili mir u autu, i izbegli beskonačni niz „jesmo li stigli“ pitanja.

Poučeni prethodnim iskustvom putovanja u Rumuniju, izabrali smo granični prelaz Jaša Tomić. Ukoliko se odlučite za ovo putovanje i ovaj granični prelaz, imajte u vidu da je njegovo radno vreme od 7 do 19h – ALI uzmite u obzir i razliku u vremenskoj zoni, jer je vreme u Rumuniji jedan sat unapred u odnosu na Srbiju.

Dobro bi bilo da, ukoliko u Rumuniju putujete u toku sezone, ipak izaberete granični prelaz Vatin, jer gužve na Jaša Tomić prelazu mogu biti ogromne, (postoje samo dve trake), a pogotovo kada uzmete u obzir i EES sistem.

Nama je od uvođenja EES sistema ovo bio prvi put da prelazimo granicu i ovo je naše iskustvo, uz standardno davanje svih pasoša policajcu:
– nas dvoje odraslih smo morali da izađemo iz automobila, priđemo šalteru, ostavimo otiske prstiju i fotografišemo se.
– stariju ćerku (u tom trenutku 3 godine) su samo fotografisali
-na ulazu u Rumuniju bebi (u tom trenutku 9 i po meseci) su tražili samo pasoš, na izlazu su nam rekli da mora i ona da se fotografiše, pa sam je probudila kako bismo završili i taj deo.

Dobra stvar kod celog procesa je taj što su mi dali telefon (ili šta je već onaj aparat) da ja fotografišem decu, tako da se nisu uplašile.
Kada smo ulazili u Rumuniju, proces je trajao petnaestak minuta, kada smo izlazili trebalo nam je dvadesetak. Imali smo utisak da ni sami nisu u potpunosti sigurni kako sistem funkcioniše i šta tačno treba da rade, pogotovo jer su nam za fotografisanje bebe rekli da ne znaju da li mora ili ne mora, te hoće da je fotografišu te neće i na kraju je odluka bila – bolje da imaju nego da nemaju sliku.

Za Rumuniju vam nije potreban zeleni karton, ali imajte vozačku i saobraćajnu dozvolu pri ruci jer će vam ih sigurno tražiti.

Iako od graničnog prelaza do Temišvara ne koristite autoput već magistralu, proverili smo kod granične policije – morate kupiti vinjetu! Rečeno nam je i da kazne za vinjetu šalju i na kućnu adresu u Srbiju.
Od kad pređete granicu, imate do ponoći vremena da kupite vinjetu, a možete je kupiti na bilo kojoj benzinskoj stanici, čak i preko internet stranice. Ceo proces je vrlo jednostavan, a cena je zaista niska (kupuje se za 1, 10, 30, 60 ili godinu dana), a cena za 10 dana iznosi 1760 dinara. Kazna bi sigurno bila višestruko viša, pa se ne isplati rizikovati.

Smeštaj

Jedan od najboljih izbora na ovom putovanju bio je smeštaj koji smo rezervisali preko Bukinga – Lucky Home Timisoara 2.

Cena ovog smeštaja jeste nešto viša u odnosu na druge apartmane u Temišvaru, ali njen balans je sve ono što mi tražimo od smeštaja kada negde putujemo:
-Terasa
-Lift
-Besplatno parking mesto
-Čistoća
-Dve spavaće sobe
-Veliko, lepo i čisto kupatilo
-Velika i funkcionalna kuhinja
-Sam centar grada, a ipak malo zavučeno u mir i tišinu
-Normalan, divan vlasnik, od pomoći, pun lepih preporuka i saveta, dostupan za sva pitanja u svakom trenutku

U spavaću sobu je bez ikakvih problema stao prenosivi krevetac.

Jedina stvar na koju bismo skrenuli pažnju je lift. Stan se nalazi na petom spratu, zgrada je poprilično stara. Lift je malen, pa smo mi uvek išli podeljeni jedan roditelj i jedno dete. Ono što je problematično su vrata od lifta, koja se moraju ispravno zatvoriti kako bi lift mogao da radi – što je na više mesta i na više jezika napisano i zalepljeno, ali ljudi ne čitaju. Nama se desilo da smo se razdvojili, ja sam krenula sa bebom u smeštaj, a pre nas su u zgradu ušli ljudi koji su otišli na isti sprat a nisu dobro zatvorili vrata. Ostavljam vam da zamislite moje mučenje u tom penjanju.

Osim nekog takvog incidenta sigurni smo da, ako su ljudi oko vas normalni i pažljivi, nećete imati nikakve probleme.

Na Bukingu smo videli, a kasnije nam je i vlasnik rekao, da on u toj zgradi ima više jedinica koje izdaje. Mi smo pogledali slike, ali nismo ulazili u druge stanove, pa ipak preporučujemo samo ovaj u kojem smo odseli.

Smeštaj se nalazi u centru grada, na nekoliko koraka od šetališta i trga Piata Victoriei. Catedrala Mitropolitana je takođe blizu, toliko da se njen krov vidi sa terase stana.

Tačno pored ulaza na parking nalazi se pekara u kojoj možete kupiti sveže pecivo, hleb, kolače i slatkiše, a u ponudi imaju i nekoliko posnih proizvoda (uglavnom slatkih).
Oba puta dok sam kupovala doručak desilo mi se da samo jedna osoba govori engleski (a ja ne govorim rumunski) pa imajte i to u vidu.
U ovoj pekari se može platiti i karticom.

Na nekoliko koraka od pekare nalaze se dve apoteke: jedna od njih je Dr Max, koja radnim danima i subotom radi do 21h, nedeljom do 20h, i apoteka DONA koja radnim danima radi do 22h, subotom do 20h i nedeljom do 18h.

Naše ocene:
Smeštaj i čistoća: 10/10
Parking: 10/10
Lokacija: 10/10
Sadržaj u blizini: 10/10

Ocena iz ugla putovanja sa decom je 9/10 i to je samo zbog nepraktičnosti lifta.

Dan 1: Večernja šetnja

Nakon što smo se smestili, pitali smo domaćina našeg smeštaja da nam preporuči neki restoran koji ima i posni meni.

Beraria 700 je restoran koji je na otprilike deset minuta peške od smeštaja. Izgledom podseća na stil nekog restorana u Skadarliji, sa opcijom sedenja unutra i napolju.
Cene su pristupačne, hrana obilna i ukusna:
-Plata raznog svinjskog mesa za 2 osobe, sa krompirom i podvarkom: 145lei (oko 27e)
-Pečena pastrmka: 100g 14lei (oko 2.5e),
-Pomfrit: 14lei 2,5e
-Točeno pivo Berea casei 400ml: 13lei
-Pepsi Max 250ml: 14lei
-Kisela voda 750ml: 19lei (oko 3,60e)

Dobili smo preporuku da probamo i Papanasi, što je njihov dezert.
Mi smo ga ovog puta preskočili jer smo bili više nego siti, a vi ako ste probali obavezno nam javite utiske.

Kasnije smo se prošetali po trgu, i vratili se u smeštaj na spavanje.

Ocena dana, uz putovanje (i dečije spavanje u kolima, granicu i to što smo napolje izašli tek oko 18h): 6/10.

Dan 2: Iulius Town, Primark i trgovi Temišvara

Ujutru smo, nakon doručka u pekari o kojoj sam pisala, krenuli u tržni centar Iulius Town i Primark.

Bitna stvar je da, ako se odlučite da posetite ovaj tržni centar, pažljivo pratite uputstva na navigaciji, jer ulazak na parking ume da bude pomalo zbunjujuć.

Ceo tržni centar je pogodan za dečija kolica, ima više velikih liftova i vrlo je jednostavan za pronalaženje prodavnica – sve je lepo obeleženo.

Naša iskustva sa Primarkom su podeljena: prvi put kad smo bili pronašli smo mnogo stvari i za decu i za nas. Ovoga puta izbor je bio manji, cene su bile veće, tako da smo izašli samo sa jednom kesom. Nezamislivo.
Što se nas tiče, najvažnija stvar kod Primarka je tražiti dečiju odeću koja je po svom sastavu 100% pamuk, pa to ume da oduzme malo više vremena.

Druga radnja koja nam je ostala u sećanju od prvog puta je prodavnica igračaka Happy Color. Tu smo našli puno drvenih igračaka, slagalica, kocki, korisnih igračaka za učenje brojeva, čak imaju i Montesori program ukoliko ste u potrazi za njim.

U tržnom centru ima i dosta restorana i kafića (mi nismo probali nijedan), a postoji i igraonica za decu.

U smeštaj smo se vratili oko podneva, što je kod nas vreme za dremku.

Kasnije smo imali jednu lepu, dugu šetnju po Temišvaru:

• Piata Victoriei
  Najveći trg u Temišvaru, trg prepun prodavnica (među kojima je i DM za slučaj da ste se pitali), pekara, kafića, apoteka, restorana…
  Na njemu se nalazi Katedrala, koja je prelepa i spolja i unutra, ali nije pristupačna ukoliko imate kolica za decu, jer do njenog ulaza vodi petnaestak stepenika.
  

• Piata Libertatii
  Veliki trg na kojem se često održavaju aktivnosti, nastupi, manifestacije, gostujuće izložbe… Pun je klupa, dece koja trče i golubova. Okružen je prelepim zgradama iz 18. veka, i na njemu se nalazi stara zgrada Skupštine grada, kao i statua Svete Marije i Jovana Nepomuka.

• Piata Unirii
  Najzeleniji trg sa lepim popločanim stazama za šetnju. Na ovom trgu je uvek gužva, i uvek je puno naših turista jer se na njemu nalazi Srpska saborna crkva, kao i zgrada nekadašnje srpske kuće. Ukoliko želite da uđete u crkvu, a kod sebe nemate ništa rumunskog novca (kao ja) znajte da unutra primaju dinare ukoliko poželite da kupite nešto.

Za ručak/večeru izabrali smo restoran Massimo, jer smo premoreni od šetnje mogli samo da pređemo ulicu – ne dalje od toga.

Restoran je lep i ima dosta mesta, ali je u periodu kad smo mi bili bila gužva (oko 18h), pa smo čekali par minuta da se oslobodi sto.

Mi imamo kofer kolica koja se cela sklapaju, ali ako imate veća nećete moći da prođete između stolova ako nekoga ne pomerite. Restoran poseduje stolice hranilice za bebe, tako da tu nije bilo problema.

Što se hrane tiče, porcije su bile i obimne i ukusne, a mi smo probali:
-Pizza capricciosa: u meniju stoji 470g 46lei (oko 8,70e)
-Rižoto sa morskim plodovima (posno): 37lei (oko 7e)
-Fusili pesto Genovese: 40lei (oko 7,60e)
-limunada: 24lei (oko 4,50e)
-Coca cola zero: 15lei (oko 2,80e)

Hrana nam se dopala, količina koju smo dobili je bila neverovatna (osim rižota koji je za tu cenu mogao biti veći), toliko da smo kasnije u smeštaju mogli samo da legnemo.

Temišvar 10/10
Dan za decu: 10/10
Verovatnoća da ćemo ponovo doći: 100%

Dan 3: Povratak

Kada smo planirali ovo vikend putovanje, imali smo ideju da u nedelju pred povratak odemo u Arad. Međutim, sreća nije bila na našoj strani, jer je celu prethodnu noć padala kiša, a to se onda nastavilo i ujutru.

Iako je odjava iz smeštaja zvanično do 9 ujutru, vlasnik nam je po dolasku rekao da možemo ostati i malo duže ukoliko nam je potrebno.

Mi smo iz smeštaja izašli baš oko 9, i krenuli ka Srbiji. Ukoliko imate više vremena, mi smo suvenire kupili u ulici Strada Alba Iulia (šetalište sa šarenim kišobranima), u prodavničici Timisoara Souvenirs – ne možete je promašiti.

Put ka Srbiji je dobro prošao – isti granični prelaz (kad izlazite iz Rumunije radno vreme mu je od 8 do 20h), isti proces identifikacije na granici.

Nama niko nije gledao gepek, niti pregledao ostatak automobila.

Tri dana su prošla mnogo brže nego što bismo voleli, ali upravo zbog toga Temišvar ostaje jedan od onih gradova kojima se uvek rado vraćamo. Dovoljno je blizu za vikend, dovoljno lep da svaki put pronađemo nešto novo i dovoljno prilagođen porodicama da se na svakom putovanju osećamo opušteno.

Ukupna ocena putovanja 10/10
Grad za decu: 10/10
Grad za dečija kolica: 10/10

Još nekoliko korisnih saveta za put u Temišvar:

Ono što sada nismo probali, ali prethodni put jesmo i preporučujemo:
-Neata Omelette Bistro – prošli put kad smo bili u Temišvaru svaki dan smo ovde doručkovali. Apsolutno sve što smo probali je za pohvalu. Tada smo bili tročlana porodica, i čak su nam za dete (godinu i po dana u tom trenutku) dali poseban doručak koji nije na meniju, koji sam ja izabrala u odnosu na ono što je ona u tom trenutku htela i mogla da jede.
-La Trattoria Cucina Moderna – ovde smo probali sjajne burgere, još sjajniji potaž od povrća i, na preporuku konobara, rumunsko svetlo pivo.

Ne bi bilo loše napomenuti da većina mesta u Temišvaru prima kartice, ali i to da su svi njihovi aparati namešteni tako da se pri kucanju pina za karticu redosled brojeva na aparatu uvek menja, tako da bi bilo dobro da na to obratite pažnju.